View Larger Map
Конче денес е типично рурална општина сместена во централно-источниот дел од Р.Македонија опкружена со Конечка планина и Смрдешник, односно општините Штип, Неготино, Демир Капија, Валандово, Струмица, Василево и Радовиш.
Општина Конче се наоѓа во Југоисточниот дел на Р.Македонија на 150 км оддалеченост од Скопје десно од патот Радовиш-Струмица.
ИСТОРИЈА
Конче средновековен град кој се издигнува како манастрирски комплекс,а во исто време и како црковно и управно седиште Манастирот со црквата , посветена на Св.Стефан, датира од пред 1366 година. Црквата и манастирот ја изградил големиот војвода Никола Стајневиќ, војвода на цар Душан и цар Урош. Овој комплекс, посебно црквата по својата уметничка вредност завзема важно место во историјата на Македонската средновековна култура.На манастирот во Конче во тој период му биле доделени во посед следниве села:Конче, Лубница, Трескавец,Суви Дол, Дедино, Ракитец,Сеништа, Костадинци,Негрофонти, Грков Дол, Свети Костадин.Средновековниот период во историјата на Радовиш и Радовишко се карактеризира со посебен растеж како градот така и на неговата околина, посебно на Конче.Тоа се гледа како во економската политичката и просветно-културната историја.Политичките односи биле поврзани и речиси идентични како и во другите области на Македонија.Мегутоа карактеристично е што Радовиш и Конче добиле посебно внимание во тие односи.Тоа се потврдува со вниманието што тогашните завојувачи на Македонија им го придавале на овие центри.Македонскиот народ успеал и натаму да го продолжи континуитетот на својата самобитна обособеност, зашто сведочи придонесот во просветно-културниот растеж на овој крај.
ЕКОНОМИЈА
Општините Радовиш и Конче, заеднички во Стратегијата за Локален економски развој и во Профилот ги даваат основните насоки за одржлив економски развој со единствена цел – подобрување на квалитетот на живеење на граѓаните во сите сфери на општественото живеење.
Промената на социјалните и економските услови, заокружувањето на пазарната економија, како и процесот на децентрализација придонесоа локалната власт во општините Радовиш и Конче да започнат да ги истражуваат своите капацитети и можности за подобрување на локалниот и микрорегионалниот економски развој, притоа создавајки синтеза на урбаниот и руралниот сегмент.
Од таа причина општина Радовиш и општина Конче потпишаа Меморандум во кој ги определија насоките на заедничкото функционирање во подрачјето на локалниот економски развој кој во иднина ќе функционира на ниво на микрорегион. Како финален производ на желбата за заедничка соработка општините Радовиш и Конче ја основаа заедничката Канцеларија за локален економски развој која ќе работи заедно со партнери од јавниот, приватниот и невладиниот сектор, со цел создавање на подобри услови за одржлив економски развој и креирање на нови работни места. Создавајки јасна визија и определувајки јасни цели пред себе, ќе се стремат кон креирање на издржна стратегија за подршка на локалниот приватен бизнис-мали и средни претпријатија и граѓански сектор со цел генерирање на одржлива благосостојба на микрорегионот.
Преку овој процес на создавање на профил и стратегија на микрорегионот Радовиш–Конче, се создава дух на одржлива претприемачка култура, лојална конкуренција и добри деловни услови за развој, базиран на сопствени ресурси (човечки, институционални и природни) и нивни потенцијали, преку одржливост на целокупната стопанска состојба на микрорегионот. При тоа имајќи ги во предвид процесите на евроинтеграција, регионален и рурален развој.
Некогашниот средновековен епископски центар Конче денес е типично рурална општина каде земјоделството, сточарството, водостопанството и шумарството беа и ќе бидат директно вклучени во развојот на општина Конче со посебен акцент на производството на високо квалитетен тутун од типот *Јака* од околу 1.000.000 килограми од производителите на нашата општина кое претставува 5% од вкупното производство на тутун во Р. Македонија за кое се заинтересирани повеќе домашни и странски компании за откуп на тутун. Во населените места во општината има регистрирано само мали трговски објекти (продавници), за линиски локален патен превоз и мал стопански капацитет за откуп и преработка на млеко.
Покрај тутунот, општината Конче како редок природен ареал со 100% еколошки чиста животна средина со големи ресурси и потенцијали за производство на здрава храна располага и со огромно шумско и водно богатство. За развој на дрвната индустрија, како и за пчеларството, и особено ловниот и риболовниот туризам, имајќи ги предвид езерата Мантово, Конче 1 и Конче 2 и богатството на дивеч во Конечка планина како едно од најбогатите ловишта во Р.Македонија.
Манастирскиот комплекс Св. Стефан изграден во 1366г. во с.Конче нуди и извонредни можности за развој и на црковно-културниот туризам, особено и со претстојната изградба на новите конаци.
Општина Конче, покрај тоа е една чиста и еколошки здрава средина, располага и со огромни резерви на мермер, глина и бакарна руда со застапеност и на повеќе благородни метали, глина и бакарна руда со застапеност и на повеќе благородни метали што претставува и еден иден потенцијал на рударството, односно можен старт за еден нов профил и индустриски развој на општината.
Позначајни можности за инвестирање во Конче се:
- оранжериско производство и одгледување на јужни култури
- производство на еколошки здрава храна
- развој на алтернативен туризам: рурален, културен, археолошки, спортски, ловен и риболовен и еко туризам
- изградба на мали хидроцентрали и акумулации
- искористување на соларна енергија
- изградба на преработувачки капацитети за земјоделски производи
- градење и проширување на нови капацитети за искористување на рудното богатство
- развој на мали и средни капацитети за финални производи
ДЕМОГРАФИЈА И НАСЕЛЕНИ МЕСТА
Во Општина Конче припаѓаат 11 населени места од кои 6 се активни, 3 се со многу мал број на жители , додека во 2 воопшто нема население. Вкупен број на жители во општината изнесува 3,690. Населението се занимава со земјоделие и поседува голем број на земјоделска механизација , што може да се примети ако ја обиколиш општината.
ИНФРАСТРУКТУРА
Во општина Конче локалната патна мрежа е во многу добра состојба додека за улиците во населените места тоа неможе да се каже.
Во н.м. Дедино само улицата која е и локален пат за поврзување со друго н.м. е асфалтирана додека улиците низ н.м. се земјани , трасирани, на некои делници има поставено тампон но ниту една не е асфалтирана. Ако се земе во обзир дека населението се занимава со замјделие и поседува голем број на земјоделска механизација, коли, комбиња и камиони за транспорт тогаш видлива е потребата за изградба на улици во н.м. за нивно полесно и побезбедно движење.
Улицата која е предложено да се изгради е трасирана, земјана, недоволно израмнета улица со должина 210 метри и е со ширина од 3,5 м.
Во н.м. Габревци само улицата која е и локален пат за поврзување со друго н.м. е асфалтирана додека улиците низ н.м. се земјани , трасирани, на некои делници има поставено тампон но ниту една не е асфалтирана. Ако се земе во обзир дека населението се занимава со замјделие и поседува голем број на земјоделска механизација, коли, комбиња и камиони за транспорт тогаш видлива е потребата за изградба на улици во н.м. за нивно полесно и побезбедно движење.
Улицата која е предложено да се изгради е трасирана, земјана, недоволно израмнета улица со должина 216 метри и е со ширина од 4,5 м. На еден дел е тампонирана но недоволно.
Во н.м. Липовиќ само улицата која е и локален пат за поврзување со друго н.м. е асфалтирана додека улиците низ н.м. се земјани , трасирани, на некои делници има поставено тампон но ниту една не е асфалтирана. Ако се земе во обзир дека населението се занимава со замјделие и поседува голем број на земјоделска механизација, коли, комбиња и камиони за транспорт тогаш видлива е потребата за изградба на улици во н.м. за нивно полесно и побезбедно движење.
Улицата која е предложено да се изгради е трасирана, земјана, недоволно израмнета улица со должина 144 метри и е со ширина од 3,5 м.
Во н.м. Лубница само улицата која е и локален пат за поврзување со друго н.м. е асфалтирана додека улиците низ н.м. се земјани , трасирани, на некои делници има поставено тампон но ниту една не е асфалтирана. Ако се земе во обзир дека населението се занимава со замјделие и поседува голем број на земјоделска механизација, коли, комбиња и камиони за транспорт тогаш видлива е потребата за изградба на улици во н.м. за нивно полесно и побезбедно движење.
Улицата која е предложено да се изгради е трасирана, земјана, недоволно израмнета улица со должина 180 метри и е со ширина од 4,5 м.
РЕСУРСИ
PRIRODNI RESURSI |
Reki |
Vo Hidrografski pogled, op{tinata e interesna so pojava na pozemni vodi, izvori i povr{inski vodoteci, kako i so pomali ve{ta~ki akumulacii. Izgradena e ve{ta~ka akumulacija *Mantovo* koja zafa]a 356 hektari povr{ina pod voda i ve{ta~kite ezera *Kon~e 1*i *Kon~e 3* so koi golemite potrebi za navodnuvawe delumno se zadovoleni a voedno se zgolemuvaat i obrabotlivite zemjodelski povr{ini.
Hidrografskata mre`a na op{tinata se sostoi od eden sliv Kriva Lakavica so nejzinite pritoki koja se sliva vo najgolemata ve{ta~ka akumulacija na op{tina Kon~e *Mantovo*
Vo site naseleni mesta na op{tina Kon~e ima izgradeno sistem za vodosnabduvawe taka {to graganite na op{tinata se snabdeni so visokokvalitetna voda za piewe.
|
Planini |
Jugoistok planinata Smrde{nik, jugzapad Kone~ka Planinata (Serta) |
Vegetacija |
[umskite kompleksi zafa}aat okolu 9.429 hektari pod {uma i 2.313 hektari pod pasi{ta. Op{tina Kon~e raspolaga so raznovidna {uma od koi pove]e zastapeni se: Dabot, crnite Jasenovi {umi, zaednicata na podgorska Buka, Bukovata {uma, so u~estvo na Brezata na kiseli po~vi, Gaberovi {umi. Spored formata na odgleduvawe ima: visokostebleni raznovozrasni nasadi, visokostebleni ednovozrasni nasadi, niskostebleni nasadi i {umski kulturi.
@ivotinskiot svet e broen so lovnostopanskite osnovi- evidentirani se preku 50 `ivotinski vidovi. Mo`at da se izdvojat Kuna zlatka, Srna, Diva ma~ka, Vidra, Sur orel, Orel zaja~ar, Vetru{ka, Bel mr{ojad, Diva Pajka, Diva Sviwa,Volk ,Zajak i dr. |
Metalni mineralni surovini |
Vo op{tina Kon~e se sre}avaat varovnik,mermer,bakar, i dr. . |
Nemetalni mineralni surovini |
Vo op{tina Kon~e se sre}avaat dekorativni kamewa za gradba Glina, Kvarc koj momentalno se koristat za potrebite na Jugohrom i drugi prirodni bogatstva koi davaat izvonredni mo`nosti za razvoj na op{tinata a so toa i ostvaruvawe na prihodi |
Energetski surovini |
[umi, Voden potencijal, Biomasa, Son~eva energija, Veter i dr. |
Solarna i veterna energija |
Nema izgradeno kapaciteti za iskoristuvawe na veternata energija kako i solarnata osven odredeni privatni inicijativi za iskoristuvawe na solarnata energija vo individualni domovi.
Inaku postoi mo`nost za iskoristuvawe na obnovlivata energija vo regionot na op{tina Kon~e.
Vo tek e izrabotka na fizibiliti studija koja }e gi definira pravcite za ponatamo{na prakti~na realizacija za iskoristuvawe na potencijalite na obnovlivata energija. |
Biomasa |
Nema izgradeno kapaciteti za iskoristuvawe na biomasata iako postoi ogromen potencijal za ovaa energetska surovina. |
Klimatski uslovi: |
Radovi{ko-Kone~kiot region e pod vlijanie na umereno-kontinentalna klima. Poradi izrazenata viso~inska razlika (400-707 mnv) oddelni klimatski elementi variraat me|u izmeneta mediteranska klima vo poleto i planinska klima po planinite. Prose~nite godi{ni temperaturi vo ramni~arskiot del se dvi`at od 12.5 do 13.0°S, a na najvisokite delovi od planinskite masivi do 7,5°S. Najtopli meseci se juli i avgust, so prose~na temperatura od 23°S, a najstuden mesec e januari so 1.2°S.
Prose~nite godi{ni vrne`i iznesuvaat 563 mm, so golemi varirawa od godina vo godina, no postoi razlika me|u planinskite i ramni~arskite reoni. {to se odnesuva do godi{niot zbir na son~evi ~asovi, regionot ima 2326 son~evi ~asovi godi{no, t.e. 6,4 ~asovi dnevno. |
Zemji{te |
Procent na obrabotlivo zemjodelsko zemji{te od vkupnata povr{ina na op{tinata : |
25,6 % |
Cena na obrabotlivo zemji{te : |
Od 0,5 do 1 Evra/m2 |
Cena na grade`no zemji{te : |
Od 1 do 10 Evra/m2 |
Cena na nedvi`nini |
Stanben prostor |
Od 100 do 250 Evra/ m2 |
Deloven
prostor : |
Od 100 do 500 Evra/ m2 |
КУЛТУРА И СПОРТ
Општина Конче со своите годишни програми и активности активно учествува во сочувувањето на континуитетот на традиционалните спортски и културни манифестации во Општината, развивање на масовниот спорт и култура , подржување на екипи и поединци кои постигнуваат значајни резултати на полето на спортот и културата и ја афирмираат општина Конче во државата и надвор од неа. Во овој контекст посебно ќе ѓи истакнеме следните активности.
- Учество на општината во организирањето и збогатувањето на спортско-рекреативниот живот.
- Организирање на турнир во мал фудбал под рефлектори по повод празникот на општината 12- ти јули, кој трае 20 дена проследен со спорт, културни манифестации и забава. Оваа спортска манифестација веќе премина во Мегународен турнир каде учество почнаа да земат и екипи од соседните земји;
- Подршка на спортско-рекреативните и културните активности на граганите , особено младите и здруженија на граѓани.
- Поддршка на женскиот Фудбалски Клуб ,,Спортски Допири,, кои учествуваат на најразлични турнири;
- Поддршка на отворени забавни фудбалски школи за деца до 12 години;
- Поддршка на ФА ,,Цветови,,- Дедино кои учествуваа на фестивал во Грција;
- Поддршка на КУД ,,Караџаоглан,,- Конче кои учествуваа на фестивал во Турција;
- Поддршка на КУД ,, Македонски глас,,- Габревци за учество на фестивали »
во Р. Македонија;
ЗНАМЕНИТОСТИ
|
ОПШТИ ПОДАТОЦИ |
Седиште на општината:
СЕЛО КОНЧЕ
Грб на општината:

Знаме на општината:

Локација: Југоисточен регион, помеѓу општините Радовиш, Неготино, Штип, Демир Капија, Валандово и Василево
Површина: 233,05km2
Густина на население: 15,17 жители/km2
Број на жители: 3.536
Број на населени места: 14
Населени места:
Габревци,
Гарван,
Горна Враштица,
Горни Липовиќ,
Дедино,
Долна Враштица,
Долни Липовиќ,
Долни Радеш,
Загорци,
Конче,
Лубница,
Негреновци,
Ракитец
Скоруша
|
|